Od deset najtraženijih zanimanja danas, čak šest nije postojalo pre osam godina, što znači da mi spremamo decu za zanimanja koja još ne postoje. Očigledno da cilj obrazovanja mora da bude razvoj funkcionalnog znanja i sposobnost povezivanja. Ovaj deo NTC programa razvija sposobnost razmišljanja i povezivanja kroz rešavanje (konvergentno mišljenje) i sastavljanje (divergentno mišljenje) zagonetnih priča i pitanja.
Reproduktivno učenje predstavlja sve veći problem za decu, jer je broj podataka koji se uči sve veći, a ovakav način učenja je najniži nivo učenja. Ovakav način učenja zahteva od deteta da nekoliko puta pročita lekciju, da je ponavlja nekoliko dana, a rezultat je da većinu “naučenog” zaboravi, a dešava se da i to što je naučeno ne može da poveže. Ovakav način rada je i zamoran, jer se dešava da učenik čita neku lekciju ili lektiru, a u jednom momentu ni ne zna šta je pročitao pa mora da se vraća nazad. Ili učenik/student mora da odgovara za ocenu dobro “naučenu” lekciju, a desi se da na postavljeno pitanje kaže da zna, ali ne može da se seti, pa čak i govori na kojoj stranici se nalazi tekst, u kom pasusu…ali nažalost teksta nigde nema. U NTC programu se uči nizom tehnika, kako naučiti gradivo na jedan drugačiji, interesantniji način koji više liči na igru. Moramo pomoći deci da školu shvate kao vid zabave, jer učenje je igra.
Unutar mozga se odigrava borba za dominaciju među neuronima, stvaraju se nove veze između aktivnih neurona i novi komandni putevi. Podstiče se razvoj važnih centara u mozgu, formira se čitava mreža novih puteva. Neaktivni neuroni i putevi se gube. U toj stimulaciji neurona je odgovor na pitanje hoće li dete dosegnuti svoje biološke potencijale ili ne. Moramo pronaći interakciju vrtića, škole, učenja kroz igru, učenja pomoću novih tehnologija, ali i nečeg što roditelji potpuno zaboravljaju – jednostavne dečije igre, kakva je bila uobičajena do 10-20 godina: trčanje, skakanje, preskakanje, provlačenje, penjanje… To je jako važno jer je osnovna karakteristika ljudi uspravan hod, koji nas je evolutivno razvijao. Svi delovi mozga su na taj način usklađeni, povezani, sinhronizovano rade. Ako dete puno vremena provodi u ležećem ili sedećem položaju, slabije stimuliše određene regije kore velikog mozga. Na taj način se stvaraju uslovi za kasniju pojavu pojedinih kognitivnih ispada.
