ПИСАЊЕ ДАТУМА

 

Датуми се у српском језику пишу у редоследу дан, месец, година и могу се писати на следеће начине:

– арапским цифрама, с тачком, будући да се ради о редним бројевима:

8. 1. 2020.

– дан и година се пишу арапским цифрама с тачком, месец римском цифром без тачке:

8. I 2020.

– дан и година се пишу арапским цифрама с тачком, месец се пише као реч, малим почетним словом и без тачке:

8. јануар 2020.

Нула се не пише испред једноцифрених вредности месеца и дана, тако да није 08.01.2020. већ 8.1.2020. Изузетак су технички или пословни документи.

 

БОЖИЋ 2020.

 

БОЖИЋ

bozic11

7. јануар

Божић је један од најрадоснијих хришћанских празника, јер данас прослављамо рођење нашег Спаситеља, Исуса Христа, који је у свет дошао ради нашега спасења.

Данашњи празник прослављамо, пре свега, одласком на Божићну Литургију, како бисмо се, после дугог поста, причестили Телом и Крвљу Христовом. Они који се нису причестили примају нафору и то је прво што се узима тог дана. Сви се поздрављају божићним поздравом: „ Христос се роди!“, а отпоздрављају: „ Ваистину се роди!“. Овим радосним поздравом верници се поздрављају од Божића до Богојављења. На Божић се ујутру меси чесница, погача, у коју се ставља парица. Чесница се ломи на онолико делова колико је укућана за трпезом. Оном ко нађе парицу, сви честитају, а новчић се чува за следећу годину. Божић је празник када је цела породица на окупу, па се тога дана не иде у госте, осим једног изузетка, а то је гост звани положајник! Положајник није обичан гост, он символично представља мудраце са Истока који су дошли да се поклоне Богомладенцу Христу. Некада је положајник био путник намерник, али данас је то најчешће неко од родбине или комшија. Положајник долази ујутру, после Литургије, честита празник, одлази до шпорета, џара ватру гранчицом бадњака или на пламену свеће пали листић бадњака и говори здравицу: „ Колико варница, толико срећица, толико парица, у кући пуно дечице, а у школи све петице! А највише здравља и весеља! Амин! Боже дај!“. После положајникове здравице, сви седају за трпезу. Пре обеда чита се молитва и пева радосни Божићни тропар:

Рођење Твоје, Христе, Боже наш, засја свету светлост разума, јер у Њему они који звездама служаху од звезде научише да се клањају Теби, Сунцу Правде (Истине). Господе, слава Теби!

Весна Курјаков

bozic06

БАДЊИ ДАН

 

Бадњи дан

badnje vece

Бадњи дан се слави уочи Божића и назван је тако по бадњаку који се уносу у кућу. Бадњак је символ самога Христа и Његов улазак у свет и у наше домове.

Ложење бадњака представља топлину Христове љубави, али нас подсећа и на дрва која су пастири донели како би угрејали тек рођеног Богомладенца у хладној пећини. Некада је рано ујутро домаћин куће одлазио у шуму да сече бадњак који ће унети у кућу то вече. Домаћица бадњак посипа житом из сита, а потом се уноси слама и посипа по целој кући, у којој су скривани дарови. Деца  тада  пијучу као пилићи и траже дарове по слами. Слама која се посипа по кући нас подсећа на сламу из јасала на коју је Богородица положила тек рођеног Богомладенца. Дарови којима се дарују деца подсећају на дарове којима су три мудраца даривала Христа.

Некада се на Бадње вече није вечерало за столом, већ се седело  по простртој слами. Ова слама се три дана није износила из куће. Последњих година уобичајено је да се људи окупе код цркве и тамо заједно ложе бадњак. Вечера на Бадње вече је обавезно посна, зато што је то последњи дан Божићног поста. После Божића гранчице бадњака се стављају негде у воћњак, да птице праве гнезда. Ако то није могуће, треба га изгорети у шпорету, пећи или негде где може безбедно да се  заложи ватра, на месту на којем се не гази.

bozic10