Архиве категорија: ДРУЖЕЊЕ

ТАКМИЧЕЊА, ПРИРЕДБЕ, ПОСЕТЕ, ИЗЛОЖБЕ

ДАН РОЂЕЊА ДУШКА РАДОВИЋА

Из Википедије, слободне енциклопедије

Душко Радовић
Dusko Radovic 2.jpg
Биста Душка Радовића у Нишу

Датум рођења: 29. новембар 1922.

Место рођења: Ниш (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, данас Србија)

Датум смрти: 16. август 1984.

Место смрти: Београд (СФР Југославија, данас Србија)

Душан „Душко“ Радовић (29. новембра 1922 — 16. августа 1984) jе био песникписацновинар, афористичар и ТВ уредник. Рођен је у Нишу. Био је главни уредник „Пионирских новина“, уредник Програма за децу Радио Београда, уредник Програма за децу Телевизије Београд, уредник листа „Полетарац“, новинар „Борбе“ и (од 1975. године) уредник Студија Б. У Београду се дуги низ година одржава атлетска трка „Сећање на Душка Радовића“. Душков брат је познати атлетски тренер Бранимир „Брана“ Радовић.

Умро је 16. августа 1984. године у Београду.

Најширој публици је познат по афоризмима којима је будио Београђане на таласима Радија „Студио Б“, који су касније објављени у три књиге „Београде добро јутро“.

Неке од његових песама су постале хитови за децу у извођењу Дечјег хора „Колибри“:

  • Мрак
  • Плави зец
  • Страшан лав
  • Шта је на крају
  • Песма о млеку
  • Татин музичар
  • Здравица (Све што расте хтело би да расте…)

ПОЗНАТИЈА ДЕЛА

  • Капетан Џон Пиплфокс (1953), радио-драма
  • Поштована децо (1954), песме
  • Смешне речи (1961), песме
  • Причам ти причу (1963), песме и приче
  • На слово, на слово (1963 — 1965), телевизијска серија
  • Че, трагедија која траје (1969. са М. Бећковићем), поема
  • Вукова азбука (1971), песме
  • Зоолошки врт (1972), песме
  • Београде, добро јутро 1 (1977), афоризми
  • Београде, добро јутро 2 (1981), афоризми
  • Понедељак, Уторак, Среда, Четвртак (1983), поезија и проза за децу у четири књиге
  • Београде, добро јутро 3 (1984), афоризми.

Дела овог аутора превођена су на све значајније светске језике.

Радовић је добитник наших најугледнијих награда: Невен, Младо поколење, Награде змајевих дечјих игара, Награде стеријиног позорја, Седмојулске награде, као и дипломе Међународне организације за дечју књижевност Ханс Кристијан Андерсен.

Познати афоризми

  • „Родитељи туците своју децу чим видите да личе на вас.“
  • „Тешко је бити дете и бити добар.“
  • „Ако решите све проблеме своје деце, они неће имати других проблема сем вас.“
  • „Имати пријатеље, то значи пристати на то да има лепших, паметнијих и бољих од вас. Ко то не може да прихвати, нема пријатеља.“

Галерија

  • Биста Душка Радовића у Нишу.

  • Душко Радовић (табла са именом).

  • Биста Душка Радовића у Београду испред зграде Београђанка.

  • Dusan Radovic 2.jpg

ПОСТ

ПОСТ

Божићни пост


Назива се још и Мала четрдесетница, јер Црквени устав Божић сматра за другу Пасху. Траје од 15. новембра до 24. децембра *(датуми су по „старом“, Јулианском календару).Овај пост има сврху да вернике спреми за достојно слављење рођења Господа Исуса Христа – Божић. Уочи Божића, на Бадњи дан, чак и они који не посте неће мрсити јер је Бадње вече дубоко укорењено у народној традицији. По строгости, овај пост можемо поредити са Петровским постом.

Начин поста *(датуми су по „старом“, Јулианском календару).

Најстрожији дан поста је 24. децембра (Бадњи дан), а тај дан се још зове и сочелник (реч настала од речи која је име за сочиво – кашу од сушених зрна).

* Oд 15. новембра до 17. децембра – суботом и недељом разрешење на уље и рибу, уторком и четвртком разрешење на уље, пост на води понедељком, средом и петком.
* Од 18. децембра до 24. децембра – разрешење на уље и вино, пост на води понедељком, средом и петком.

СВЕТСКИ ДАН ДЕТЕТА

Данас се обележава Светски дан детета.

Организација Пријатељи деце Србије подсећа државне организације, невладине институције, појединце да деца у Србији и даље живе у атмосфери пораста сиромаштва и насиља, пада квалитета образовања, здравствене заштите и мањка садржаја који подстичу здрав развој, креативност, стваралаштво, толеранцију…

Иако су спроведене значајне системске реформе у дечјој заштити, здравственој заштити, инклузивном образовању и основном образовању и васпитању – оне нису довољне и у пракси се не спроводе доследно.

Такође, доступност образовних, спортских, игровних и креативних садржаја све више је комерцијализована, па самим тим све мање деце има прилику да се додатно образује и развија.

Како се наводи, свако пето дете у Србији пре школе нема ниједну књигу, а 20. новембар Светски дан детета је прилика да се подсетимо и да заједно учинимо што више за једно дете, за сву децу, за друштво у целини.

„Нашој деци припада и треба подршка у физичком, менталном, духовном, моралном и друштвеном развоју, игра, образовање, култура, уметност“, поручено је у саопштењу.