ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ДЕЦЕ

 

ОБАВЕЗЕ УЧЕНИКА

Ученик има општу обавезу да:

  • поштује школска правила, одлуке директора и органа школе;
  • поштује личност других ученика, наставника и осталих запослених у школи;
  • чува имовину и чистоћу школе и естетски изглед школских просторија;
  • брине о очувању животне средине.

У вези са наставом, испитивањем и оцењивањем ученик је дужан:

  • да редовно похађа наставу и извршава школске обавезе. У случају изостанка са наставе, родитељ ученика је дужан да то оправда у року од осам дана.
  • да буде у учионици у тренутку када школско звоно означава почетак часа, да не омета извођење наставе и да не напушта час без претходног одобрења наставника;
  • да ради на усвајању знања, вештина и вредносних ставова прописаних школским програмом, као и да обавештава родитеље о свом напретку и постигнућу (читај: о оценама);
  • да током усменог или писменог испитивања покаже своје стварно знање – дакле, без преписивања и коришћења других недозвољених видова помоћи.

 

ПРАВА УЧЕНИКА

Ученици имају право на:

  • квалитетан образовно-васпитни рад, где се „квалитетан” дефинише кроз циљеве и принципе одређене законом;
  • уважавање личности;
  • подршку за свестрани развој личности, подршку за посебно исказане таленте и њихову афирмацију;
  • благовремене и потпуне информације о питањима од значаја за њихово школовање, као и информације о њиховим правима и обавезама;
  • слободу удруживања у различите групе и клубове, право на организовање ученичког парламента и учествовање у раду органа школе;
  • подношење приговора и жалбе на оцену;
  • покретање иницијативе за испитивање одговорности запослених у школи, ако било које од претходно наведених права није остварено;
  • правично поступање школе према ученику и у случају када ученик прекрши неку обавезу.
Advertisements

ДАН ШКОЛЕ 2018.

 

12.10.2018. године одржан је шаховски турнир поводом обележавања Дана школе. Пријављено је 95 ученика од I-VIII разреда. Учитељи, наставници, директорка, ШК „Делфин“ и одељење II3 учествовали су у организацији турнира. Наши ученици су показали велико знање, победнички карактер, али и спремност да честитају бољима на постигнутом резултату. Честитамо победницима турнира!



Одиграно је пет кола. Најбољи су освојили пехаре који су им уручени на свечаној приредби поводом Дана школе.


Одиграно је пет кола. Најбољи су освојили пехаре који су им уручени на свечаној приредби поводом Дана школе.

Припремила: 

ДАН ШКОЛЕ

 

ДАН ШКОЛЕ – ШАХОВСКИ ТУРНИР

 

12. октобра биће организован шаховски турнир поводом обележавања Дана школе. Пријављивање  учесника биће обављено у 8 часова 30 минута, а свечано отварање турнира у 9 часова.

ПОНЕТИ ШАХОВСКЕ ГАРНИТУРЕ. СРЕЋНО!!!

Списак пријављених ученика:

I RAZRED
Br. SBr. Ime
1 21 BABIC  BILJANA
2 1 BUCEK  MILA
3 16 DAMJANAC  MILA
4 3 DIMITRIJEVIC  DAMJAN
5 24 JEVTIC ILIJA
6 30
7 15 JOVANOVIC MARKO
8 26 KNEZEVIC MARTINA
9 10 KOLINSKI DUNJA
10 9 LISICA MILAN
11 18 LUKIC PETAR
12 4 MANITASEVIC  ANDRIJA
13 6 MARINKOVIC VUKASIN
14 12 MARKOVIC UROS
15 11 MATIJEVIC TADIJA
16 8 MILENKOVIC  MARIJA
17 14 MILENKOVIC MARKO
18 25 MILIVOJEVIC JOVAN
19 29 MILOSAVLJEVIC JANA
20 17 MILJKOVIC UNA
21 5 PETRA  LUKIC
22 7 PETROVIC VUKASIN
23 23 POLIC TARA
24 28 RADOVANOVIC HANA
25 19 SAVIC BOJAN
26 13 SAVIC TRIFUN
27 27 SAVKOVIC ANDJELA
28 22 SAVKOVIC DUNJA
29 20 STANCIC DUNJA
30 2 STOJKOVIC SOFIJA

 

 DEVOJČICE
Br. SBr. Ime
1 14 BANJANIN EMILIJA
2 7 BOGDANOVIC VERA
3 10 DIMITRIJEVIC JANA
4 13 DIMITRIJEVIC KATARINA
5 2 DOTLIC LUNA
6 12 DZAMBASKI  JANA
7 4 KOLASINAC MILENA
8 6 KOLOVIC ISIDORA
9 20 MAKSIMOVIC NADJA
10 18 MISITA ISIDORA
11 8 MOLJKOVIC HANA
12 1 NISIC ANJA
13 11 POPOVIC LJUBICA
14 16 SAVKOVIC MILICA
15 9 SERDAREVIC ANA
16 17 STANIC KATARINA
17 3 STANIC MILICA
18 19 STANKOVIC MILA
19 5 STOJISAVLJEVIC  SENKA
20 15 ZIVIC ZOJA

 

DEČACI
Br. SBr. Ime
1 29 BABIC PETAR
2 4 DRAGIC ILIJA
3 28 DRASKOVIC MIHAILO
4 1 DUGACKI MATEJA
5 22 ĐURIC NIKOLA
6 40 ĐURIC ZIVKO
7 23 ĐURICIC STEFAN
8 39 ĐUROVIC BOGDAN
9 45 FILIPOVIC DAMJAN
10 41 GRAC PREDRAG
11 18 JAKSIC MIHAJLO
12 24 KUPI ANDREJ
13 19 LAZIC  JOVAN
14 20 LONCAR PREDRAG
15 14 LUKAC DAMJAN
16 44 MALETIC BORIS
17 35 MARINKOVIC UROS
18 11 MARKOVIC MILOS
19 33 MIHAILOVIC UROS
20 5 MILAKOVIC NIKOLA
21 3 MILJKOVIC VUK
22 32 MIRCIC DUSAN
23 13 MLADENOVIC LUKA
24 6 NEDIMOVIC  UROS
25 43 OBRADOVIC STEFAN
26 34 PANTIC VANJA
27 9 PETROVIC NIKOLA
28 12 PETROVIC UROS
29 36 PLECEVIC JOVAN
30 37 RADINOVIC ANDRIJA
31 26 RAICEVIC OGNJEN
32 8 RAKONJAC VUK
33 31 REDZEPI ZECIR
34 27 SARAC OGNJEN
35 30 SEKULARAC DUSAN
36 25 STANIJEV ALEKSA
37 16 STEPANOVIC BOGDAN
38 21 STOJILJKOVIC VUK
39 46
40 15 TOJCIC ALEKSANDAR
41 10 VASIC STEFAN
42 2 VUKIC  LUKA
43 7 VUKOJE LUKA
44 42 VUKOJEVIC MATEJA
45 38 ZDRAVKOVIC STEFAN
46 17 ZUKOVIC STRAHINJA

 

 

 

 

ОБАВЕШТЕЊЕ

 

ОБАВЕШТЕЊЕ

Петак, 12.10.2018. године је радни ненаставни дан. У 9 часова почиње турнир у шаху, свим учесницима желимо успеха.

Приредба поводом Дана школе, биће одржана у сали за физичко васпитање са почетком у 14 часова.

Добро дошли и срећан Вам Дан школе!

 

Управа школе

НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ

 

Biografija: slikarka Nadežda Petrović

Opusteno

Biografija: slikarka Nadežda Petrović

Nadežda Petrović – najznačajnija srpska slikarka s kraja 19. i početka 20. veka.

Rođena u Čačku 12. oktobra 1873. godine – umrla, od tifusa, u Valjevu 3. aprila 1915.

Sa porodicom se 1884. godine preseljava se u Beograd. Višu žensku školu završila je u Beogradu 1891. godine. Sledeće, 1892. godine, polaže ispit za nastavnicu crtanja u srednjim školama i postaje učenica u ateljeu Đorđa Krstića. 1896/97. godine pohađa školu kod Cirila Kutljika. Od 1898. godine počinje školovanje u Minhenu u ateljeu Slovenca Antona Ažbea.

Već 1900. godine imala je prvu samostalnu izložbu u Beogradu. Godine 1901. započinje rad u ateljeu Julijusa Ekstera u Minhenu. Od 1904. godine angažuje se u domovini oko Prve jugoslovenske umetničke izložbe, osnivanja Lade i Prve jugoslovenske umetničke kolonije (Sićevo, Pirot, 1905. godine). Bavila se i likovnom kritikom.

Do 1912. godine izlaže na mnogobrojnim izložbama: Izložba Lade; Izložba jugoslovenske kolonije 1907; Izložba srpskog umetničkog udruženja 1908; Druga samostalna izložba u Ljubljani 1910; iste godine u Parizu na Jesenjem salonu i u Zagrebu u okviru grupe Medulić; naredne 1911. godine izlaže u srpskom paviljonu na Međunarodnoj izložbi u Rimu, na Salonu internacionalne unije i Jesenjem salonu u Parizu.

U Beogradu 1912. godine otvara slikarsku školu i učestvuje na četvrtoj jugoslovenskoj izložbi. U Prvom balkanskom ratu učestvuje kao dobrovoljna bolničarka na frontu. Sa srpskom vojskom je ponovo 1913. i 1914. godine. Umrla je u Valjevu, od pegavog tifusa, gde je bila na dužnosti dobrovoljne bolničarke. Epidemija u Valjevu je odnela živote i lekarima Draginji Babić, Selimiru Đorđeviću i drugima.

Umetnički rad

Slikarstvo Nadežde Petrović, najznačajnijeg našeg umetnika s početka veka, uvodi srpsku umetnost u tokove savremene evropske umetnosti. Zahvaljujući njenom duhu koji je, iz male Srbije, stremio modernom svetu, ali i srećnim okolnostima da se, početkom 20. veka, školuje i da poseti likovne centre Evrope, njeno slikarstvo ide, najvećim delom, u korak sa evropskim ekspresionizmom, a ponekad se čak približava, tada još neafirmisanoj, apstrakciji.

Na njenim najboljim radovima dominiraju velike površine, njene omiljene, užareno crvene boje i, njoj komplementarna, zelena. Ljubav prema bojama stvara na nekim platnima koloristički vrtlog gde se, pored ostalih, ističu fovistička ljubičasta, plava i crna boja. Snažni potezi četkice i široki i gusti, pastuozni, namazi ponekad platno pretvaraju u dinamičnu reljefastu površinu. Volela je da slika portrete i pejzaže, a njen patriotizam ogledao se i u čestom izboru tema iz nacionalne istorije i slikanju ljudi i predela Srbije.

Delo Nadežde Petrović, u celini, zraci strašnom ekspresijom, snagom i hrabrošću ove jedinstvene žene – slikara sa Balkana. Školovanje u Minhenu, posete Parizu i Italiji i stalni povratak tradicionalnoj Srbiji ostavili su trag na njenim platnima, pa se njen opus može podeliti na nekoliko perioda.

Prvi učitelj – Đorđe Krstić

Njeno školovanje u Krstićevom ateljeu trajalo je nekoliko godina. (Osim Krstića, Nadežda je u beogradu posjećivala i Kutlikovu školu.) Koliko je Krstić doprinjeo savjetima njenom razvoju, više se ne može vidjeti. Iz tog đačkog vremena ostala je od značajnih studija kao da samo jedna mala mrtva priroda, ne bez čara, toplo, malo zvučnije kolorisana u svom tamnom tonalitetu – možda jedina mrtva priroda zaostala od njene ruke i utoliko zanimljivija što je Nadežda docnije, po prirodi svoga temperamenta, morala stajati daleko od te vrste motiva. Na toj slici se ni ukoliko ne nazire nijedna od Nadeždinih crta, što ni malo ne iznenađuje, ali se ne osjeća ni onaj afinitet sa načinom i tehnikom učitelja koji se obično u đačkim redovima glasno ispoljava. Ostaje ipak činjenica da je Krstić bio njen prvi učitelj, i teško je predpostaviti da temperamentni i duboko osjećejni majstor Studenice,Čačka, Kosova Polja i dr., serije naših prvih pejsaža slikanih u planeru, nije morao ostaviti u duši sasvim mlade djevojke koja će postati strasni slikar srbijanskog predjela neki naročiti, ma i neodređeni utisak, koji kraj svog prividnog, a i stvarnog jaza u slikarskim sredinama i izrazu, možda ipak upućuje na neki čudni duhovni kontinuitet.

Minhenski period

Svakako je Krstić bio taj koji je na nju uticao da za svoje dalje studije izabere Minhen. Zabilježena je 1899 godina kao godina njenog odlaska na minhenske studije. No sudeći po tome da je neosporno u Minhenu provela oko četiri godine, a svoju prvu izložbu na Velikoj školi, po povratku sa studija, priredila 1900 godine, mora se zaključiti da je tamo otišla znatno ranije, U Minhenu je još 1891 godine Slovenac Ažbe, po nagovoru nekolicine mlađich slikara đaka, među kojima Vesel i Jakopič, nezadovoljnih >> poukama na akademiji << i >> kojima su školske mjere bile pretjesne za njihova slikarska stremljenja << ,otvorio bio svoju školu. [kola se bila pročula zbog liberalizma svoje nastave i naglo narasla. U vrijeme Nadeždinog dolaska u nju, slavni trio Ažbeovog ateljea u Georgenštrase bili su slovenački slikari Jakopič, Grohar i Jama,oko čijih su se radova s respektom gurali ostali mnogobrojni đaci oba pola i svih mogućih jezika. Vesel, nešto stariji, bio je izišao iz Ažbeove škole. Sa ovim Slovencima Nadežda se sprijateljila

Srbijanski period

Svojom prvom izložbom u Beogradu, Nadežda je >> s burom i galamom << otpočela svoju slikarsku karijeru u Srbiji. >> Zar poslije rada na akademiji, zar poslije dugog kretanja među radovima i starih i novih majstora Gospođica ne nađe boljih i lepših uzora sebi i svojoj oduševljenoj mladosti no >> impresionističke << radove, to bolesno i trulo shvatanje bolesnih i trulih mozgova? << – glasio je doček u Novoj Iskri . Dalje bi bilo suvišno citirati. Kritičar naziva njene radove jednostavno ono. Razumije se, nije izostao zaključak da će >> ako samo bude malo duže gledala velike radove klasičnih slikarskih škola… << itd. Očigledno saradnik Nove Iskre nije ni slutio da je Nadežda Petrović u Njemačkoj ne samo duže gledala, nego i pažljivo kopirala stare majstore naročito Rubensa i Zurbarana. Kopije su do danas očuvane. One svjedoče o čudnovatoj lakoći s kojom je Nadežda ulazila u tehniku ovih velikih umjetnika i zapanjuju nas time što nam otkrivaju s kakvom je disciplinovanošću umjela da savlada svoju plahu i svojeglavu prirodu i da ostane potčinjena i vijerna uzoru. No ona nije ostala na putu klasičnih slikarskih škola.

Pariski period

Godine 1910 i 1911 Nadežda boravi u Parizu, gdje joj je Meštrović ostavio svoj atelje. Pariz za nju nije bio novost. Ona ga je posjetila više puta prije nego što je osjetila potrebu da se u njemu za duže vremena nastani i da u njemu radi . U njemu se moglo zauvjek ostati, iz njega se moglo pobjeći, ali je njegova vlast bila tolika da se nije moglo biti slikar a da se on mimoiđe .

Tadašnji slikarski Pariz, u kom je posmrtna slava Sezanova bila na vrhuncu, bio je u groznici nesnishodljivih; ezoteričnih traženja i otkrića, nazivanih poznatim imenima. Njima se nije ostvarivao Sezanov san da veže impresionizam za pusenovsku tradiciju i njih se nije ticala publika u škripcu koja tu umjetnost >> ne razumije << , a od koje se ipak očekivalo da shvati i zavoli sve jezike nastajuće nove umjetnosti i sva suprotna tvrđenja na njima rečena. Nadežda, koja je imala smisla za novo i smjelo i koja je nagonski bila okrenuta prema budućnosti, nije mogla ostati ravnodušna prema tom Parizu . Navodi se da je ona >> sudjelovala s Pikasom, Matisom i Marijom Loransen, na jednoj uskoj, jednoj od prvih izložaba fovista << , – što bi odgovaralo njenom konspirativnom karakteru. Ona je pokušala nekako sumorno i da prestavi našoj publici >> taj pokret u današnjoj slikovnoj umjetnosti – >> recherche – na sve strane u svim pravcima << – te >> pravce koje nazvaše : primitiviste, foviste, kubiste, futuriste itd. << Pisala je da >> svi ovi noviji pravci nose u sebi mladost izdravlje << . Umjetniku koji se >> svakog trenutka << pita gdje leži istina >> nauka je pritekla u pomoć i pomogla, da na osnovu fizičkih i matematičkih zakona rješava i umjetničke probleme – kubizam i kubistički principi nove umjetnosti proizvod je ove udvojene tražnje.

Ratnički Period

Kad su 1912 počeli ratovi, mnogobrojne žene Srbije prihvatile su se njege ranjenika po bolnicama. Samo dvije su bile određene od strane Saniteta za ratnu zonu pri Vrhovnoj komandi za vojničku službu. Jedna je bila Nadežda Petrović. Njen predani rad u poljskim bolnicama na ratištima, njena hrabrost i njena najveća žrtva koju je dala na toj dužnosti dobrovoljca ostali su kao naročita, svijetla uspomena .

Vrijeme Balkanskih ratova bilo je ujedno i njena posljednja značajna slikarska žetva. Događaji su nametali teme . Motivi su bili Prizren, Vezirov most, Skoplje, Kosovo Polje . Ratne skice i crteže propali su najvećim djelom u Čačku i Kraljevu, gdje ih je bila ostavila na čuvanje .

Objava rata 1914 nju je zatekla u Italiji . Bila se oporavila od tifusa preležanog u Skoplju za vrijeme epidemije 1913 i vratila odmah u zemlju, opet na dužnost vojne bolničarke, na kojoj je ostala do kraja .

umetnicke slike 0

leftright

umetnicke slike 1umetnicke slike 2umetnicke slike 3umetnicke slike 4umetnicke slike 5umetnicke slike 6umetnicke slike 7umetnicke slike 8umetnicke slike 9umetnicke slike 10umetnicke slike 11umetnicke slike 12umetnicke slike 13umetnicke slike 14umetnicke slike 15umetnicke slike 16

Izvor:opusteno.rs

ПРАВИЛА ПОНАШАЊА У ШКОЛИ

 

  • У школу долазимо уредни и прикладно одевени. Ученик је дужан да у школу долази прикладно обучен. Неприкладно је долазити у прекратким сукњама, шорцевима, мајицама са великим деколтеом, откривеног стомака, у провидној одећи…
  • Ученик је обавезан да редовно похађа наставу.
  • У школу долазимо 10 минута пре почетка наставе.
  • Поштујемо своје време и време других придржавајући се планираних термина и распореда часова.
  • Чувамо школску имовину и имовину свих оних који у школи уче и раде.
  • Ученик је дужан да пажљиво прати наставу, као и да активно учествује у њој.
  • Свакодневна обавеза ученика је доношење потребног прибора и опреме, извршавање школских обавеза.
  • Ученици су дужни да воде рачуна о хигијени просторије у којој се реализује настава, као и ходника.
  • Ученик не може да напусти час или школу без дозволе наставника.
  • У разговору слушамо саговорника дозвољавајући му да искаже своје мишљење.
  • Исказујемо своје мишљење на начин који не вређа саговорника.
  • Проблеме решавамо разговором, без свађе и туче.
  • Кад имамо проблем, тражимо и прихватамо помоћ других.
  • Свим одраслим особама у школи обраћамо се са ВИ.
  • Пре почетка часа наставника чекамо мирно испред учионице.
  • Мобилни телефони су нам искључени на часу.
  • На часу седимо на својим местима.
  • На часу пажљиво слушамо једни друге.
  • Реч тражимо подизањем руке и чекамо да нас наставник прозове.
  • Активно учествујемо на часовима, а код куће радимо домаће задатке.
  • За време одмора водимо рачуна да својим кретањем не повредимо друге.
  • Ужинамо за време великог одмора.
  • Хигијенским навикама бринемо о свом здрављу и о здрављу других.
  • Прихватамо разлике поштујући личност и физички интегритет оних који у школи уче и раде.
  • Ученик комуницира са вршњацима, наставницима, запосленима на адекватан начин са уважавањем (речи које свако воли: молим, хвала, извини, изволи).
  • строго је забрањено ометање наставног процеса, стварање буке и нереда у школском простору, гурање, туче и узајамно ометање и вређање.
  • Сваки ученик је дужан да пријави инциденте или активности које могу да доведу до ометања сигурности било којег ученика у школи.
  • Непримерено је јести и пити за време часа, жвакати жваку.
  • Мобилни телефони, mp-3 плејери и сличне уређаје ученик искључује за време часа.
  • Ученици партиципирају у доношењу одлука на нивоу школе које су везане за њих и треба да буду са њима упознати, могу да износе разне предлоге и идеје преко својих представника у Ђачком парламенту.
  • Доношење личних ствари (мобилних телефона, новца, накита…) у школу је одговорност ученика (и родитеља).
  • Ученик је дужан да чува школску имовину, одговара за материјалну штету коју нанесе намерно или непажњом. За сваку начињену штету одговорност сноси ученик и његов родитељ, који је дужан да штету надокнади.

DANI GLJIVA

 

Učenici naše škole (od  V do VIII razreda) učestvovali su na  konkursu Gljivarskog društva, crtežima gljiva i lekovitog bilja  sa naših prostora,

Nagrade su osvojili :

Luka Kovačević  V-1

Jakov Plazinić VIII-1.

Zahvaljujemo se svim učesnicima a posebno nagrađenim učenicima  Luki i Jakovu!

Pripremile:

Nastavnica biologije Ljiljana Abu Samra i  nastavnica likovnog Tijana Jurišić!

ПЕСМОМ И ИГРОМ ДО ЗНАЊА